Kako je joga ušla u moj život…………….i sve promenila
Pre nekoliko godina moja dobra drugarica Milena, kupila je vaučer za čas joge na koji je mogla da povede još dva prijatelja. Pozvala je mene, ali ja u tom trenutku nisam mogla, pa su ona i Ivana otišle bez mene-i vratile se oduševljene! Ubrzo je Milena uplatila regularne časove i s vremena na vreme me zvala da idem sa njom. Često mi je govorila „Hajde dođi! Znaš kako imam dobru instruktorku, sva je živahna i energična!“ Međutim, ja sam stalno odlagala odlazak na svoj prvi čas, ni ne shvatajući zašto. Prolazili su meseci, i jednom prilikom Milena mi je rekla kako je srela još jednu instruktorku joge u istom centru, koja odiše smirenošću i odmerenošću. Sećam se da sam tada pomislila „Hm, to bi meni više odgovaralo“.
Odlučila sam da krenem na prvi čas i posle 15 minuta časa, shvatila sam da sam našla svoju učiteljicu i da ću kod nje ostati. Sećam se da sam pomislila „Bože, da može neko da me vidi pri odlasku na čas, ubrzanu i pod stresom, i pri izlasku svu blaženu i nasmejanu, nakon samo 75 minuta, ne bi mogao da poveruje da se radi o istoj osobi!“ Prošle su dve godine od tada, a ja sam i dalje njen učenik. U međuvremenu se mnogo toga izdešavalo. Joga mi je oplemenila život i pružila odgovore na brojna pitanja, koja sam se pitala godinama.
Otprilike 7-8 meseci od prvog časa, posetila sam ašram, jogički centar u Grčkoj, najsličniji onima u Indiji. Tu sam se još više zaljubila u jogu, što je rezultiralo mojim povratkom u ašram na tri meseca. Rano ustajanje, seva joga kao rad bez ikakvih očekivanja, uravnotežena i izbalansirana ishrana, i generalno prijatna disciplina, kakva postoji u takvom ustrojstvu, bili su baš ono što mi je nedostajalo, što je mom životu falilo.
Za ta tri meseca osetila sam sreću koja dolazi iznutra, bez ikakvog razloga. Često sam hvatala sebe kako pevušim iz čista mira ili kako uživam okopavajući ružičnjak.
Tri meseca su brzo proletela i ja sam morala da se vratim svom svakodnevnom životu. Povratak je bio bolan, ali neminovan. Posle skorašnjeg iskustva, činilo mi se da ništa do tada u mom životu nije imalo smisla. Ali naprotiv, nije tako.
Život u ašramu ima svoju svrhu-da nam pruži baš one lekcije koje su nam neophodne i da nas pripremi za život u spoljnjem svetu. Jer, sve je deo jedne celine, i ne postoji ovaj ili onaj život, već jedan-moj. I tako ja sada živim dan po dan, onako, jogički, oplemenjujući svaki novim iskustvima i ceneći sve novo što mi donese, bilo dobro ili loše. I što bi rekla moja instruktorka „Mi smo jogini, mi ne plačemo, mi izdišemo“. Dubok udah, produženi izdah…..do sledećeg pisanija!
Napisala
Jelena D.